Prema najnovijim podacima, skoro 20% stanovništva Srbije živi u riziku od siromaštva, pri čemu su deca i stariji građani među najugroženijima. Ovi alarmantni podaci predstavljeni su na panelu koji je nosio naziv „Od ekonomskog rasta ka zajedničkom blagostanju – razumevanje i suzbijanje višedimenzionalnog siromaštva“, održanom u Beogradu. Na ovom skupu stručnjaci su naglasili da je problem siromaštva višedimenzionalan i zahteva sveobuhvatan pristup kako bi se uspešno rešio.
Panelisti su ukazali na to da prema Republičkom zavodu za statistiku (RZS), više od polovine nezaposlenih lica u zemlji ima više od 15 godina, a među njima se nalaze učenici, studenti i penzioneri. Samozaposleni, uključujući poljoprivrednike ili male preduzetnike, takođe se suočavaju s izazovima; njihova stopa rizika od siromaštva iznosi 12,7%. S druge strane, zaposleni u javnom sektoru imaju nešto povoljniju situaciju sa stopom rizika koja iznosi 4,8%.
Matilda Mort, stalna koordinatorka UN-a u Srbiji, istakla je da Srbija ima relativno dobru stopu zaposlenosti kada se posmatra globalno. Ipak, naglasila je važnost fokusiranja na unutrašnje analize koje bi omogućile razvoj efikasnijih javnih politika usmerenih ka smanjenju siromaštva. Preporučila je da institucije rade inkluzivnije kako bi svi građani bili bolje integrisani u društvo.
Marko Jovanović iz Ministarstva finansija naveo je trenutnu stopu rizika od siromaštva koja iznosi 19,7%, dok bruto domaći proizvod (BDP) beleži rast od 3,9% ove godine. Takođe je napomenuo da je stopa nezaposlenosti smanjena na nivo od 8,6%. Ove brojke ukazuju na to da ekonomski pokazatelji ne prate nužno socijalne aspekte života građana.
Borka Jeremić iz UNFPA-a ukazala je na kompleksnost problema siromaštva koji obuhvata različite faktore kao što su polna pripadnost, starosna dob i mesto stanovanja. Prema njenim rečima, više od polovine žena u Srbiji nije aktivno na tržištu rada zbog obaveza prema deci ili nemogućnosti pronalaska posla sa punim radnim vremenom. U tom kontekstu, deca i penzioneri ostaju najranjiviji segmenti društva.
Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, naglasila je da uprkos rastu BDP-a i smanjenju nezaposlenosti postoje značajne razlike između različitih regiona Srbije. Dok Beograd beleži niže stope siromaštva, južne i istočne regije suočavaju se sa ozbiljnijim problemima.
Na kraju panela istaknuta je hitna potreba za jačanjem sistema socijalne zaštite kao ključnog dela strategije borbe protiv siromaštva. Halačeva je objasnila plan rasta za Zapadni Balkan koji ima budžet od 1,6 milijardi evra usmeren ka poboljšanju ljudskih resursa kroz reforme. Takođe će biti obezbeđeno dodatnih 27 miliona evra za programe zapošljavanja i socijalnog uključivanja tokom perioda između 2024. i 2027. godine.
Izvor Biznis.rs
Article ID: cmh0nspog0006xsvw60c43zy3
